Стари парк

„Паркови су озарујућа места где се узвишени људски порив, да Природа буде збрана и посебним маром угошћена, сусрећу тихи прохтеви људске Душе и недокучиви, пророчки гласови Природе.“ – Радивој Шајтинац

На крајњем северу Баната, на левој обали реке Тисе простире се новокнежевачки парк. Заједно са дворцима племићких породица које су ту живеле чини непоновљиву целину склада, природе и градитељске баштине овог поднебља.

Парк у Новом Кнежевцу први пут је стављен под заштиту државе као природни споменик вртне архитектуре Решењем СО Нови Кнежевац 15. септембра 1975. године, a након извршене ревизије природних вредности 1990. године, проглашен је као споменик пејзажне архитектуре под именом Парк у Новом Кнежевцу. Парк се простире на површини од скоро 10 хекатара . Објекти који се налазе у парку су под заштитом државе као споменици културе. Дворац Шулпе – Сервицки (данашња зграда суда) заштићен је 1952. године на предлог Покрајинског завода за заштиту споменика културе из Новог Сада као културно добро великог значаја. Дворац грофа Артура Малдегемa (данашња зграда библиотеке), изграђен 1910. године, заштићен је 2001. године Одлуком Владе Републике Србије.

Oслањајући се на чињеницу да је парк настао у функцији изграђених објеката његов настанак се одвијао заједно са изградњом дворца Марка Сервијског (1793. – 1804). Изградњом двораца породице Талијан и Фајлич током XIX века и Малдегем почетком XX века парк се шири и досеже данашње димензије. Мало је насеља у Војводини у чијој прошлости сусрећемо толико племићких породица као у Новом Кнежевцу.

Као најзаслужнији за изглед парка издваја се Емил Талијан (20. фебруар 1859. – 4. децембар 1911). Као велики авантуриста, светски путник, страсни ловац, доносио је из разних крајева света биљке које је садио у парку и сам водио бригу о њима. Такође се издваја и Катарина Миланковић-Паћански „де Висак“ која је живела у дворцу Сервијски. Она је радила на уређењу дворца, како ентеријера, тако и екстеријера.

Ангажовала је врхунске баштоване који су се трудили да уреде парк по узору на бечке дворце.

Концепција Новог Кнежевца је таква да улица Краља Петра I Kарађорђевића чији део је затворен за саобраћај и има функцију шеталишта, излази на северо – источни део парка. Западна страна парка лежи на самој обали реке Тисе одакле се пружа прелепа визура. Дужином насељеног дела Новог Кнежевца изграђен је кеј уз реку Тису који има између осталог и функцију шеталишта. Овим је заокружен један зелени комплекс у којем мештани и туристи радо уживају.

Стари парк у Новом Кнежевцу је формиран на благо заталасаном терену са релативно малим висинским разликама. Нови Кнежевац па и сам парк се налази у умерено континенталној клими. Парк се одликује великом разноврсношћу дендрофлоре (dendro = дрво, flora = биљне врсте неке области). У паку су заступљене како аутохтоне тако и алохтоне врсте распостранјене у виду дрвореда, солитерних стабала и групе стабала.

Анализом дендрофлоре парка током 2008. године забележено је 1.137 примерака дрвенастог биља. У парку преовладавају лишћари, којих има 46 генотипова са 899 јединки, над четинарима којих има свега 10 генотипова са 238 јединки. Жбунасте форме у парку скоро и да не постоје ако се изуму тиса и шимшир који су одавно прерасли димензије жбунастих форми.

Дужином обале реке Тисе постоји велелепни дрворед липе – Tiliasp. (сл. 1.) Емил Талијан је саднице липе увезао из Италије и посадио их у два реда дужином обале. Изградњом новог кеја ред стабала ближи обали је уништен а континуитет другог реда је нарушен услед затрпавања стабала. Иако нарушеног континуитета данашњи једнострани дрворед се може оценити високом оценом виталности и декоративности и представља изузетну вредност за сам парк.

У централном делу парка постоји једострани дрворед софоре- SophorajaponicaL. који се налази уз главну стазу (саобраћајницу) тј. садашњу улицу Цара Душана са њене западне стране. Услед велике старости стабла су мање кондиције али веома значајна за парк, такође је и континуитет стабала нарушен.
Са задње стране дворца Марка Сервиског налазе се линијски засађена стабла тисе – TaxusbaccataL.(сл. 2.) Првобитно су се ове тисе гајиле као топијарне форме и имале су купаст изглед . Услед неадекватног одржавања јединке су прерасле у права стабла и данас одају утисак дрвореда.

Приликом изградње саобраћајнице а у циљу озелењавања тог дела парка посађен је једнострани дрворед дивљег кестена – AesculushippocastanumL.(сл. 3.) налази се са западне стране главне стазе тј ул. Цара Душана, и изразите је декоративности у фази цветања у пролеће. Цветови су беле боје скупљени у усправне метличасте цвасти.

Са источне стране саобраћајнице протеже се мешовити четвороредни дрворед који укључује врсте као што су липа – Tiliasp., јавора – AcerpseudoplatanusL., јаворолисног платанаPlatanusacerifolia(Ait.) Willd.

У парку се налази много импозантних солитерних стабала старијег и новијег доба.
Храст лужњак – QuercusroburL. (сл.4) распоређен је скоро у свим деловима парка. Храст лужњак спада у наше аутохтоне врсте и због тога је веома цењен у народу.
Група стабла јужно од библиотеке представља остатак појаса аутохтоне шумске вегетације. У парку је било много више примерака међутим до данас је очувано свега три примерка.

Храст лужњак пирамидалне форме – Quercus robur L. f. fastigiata. (Сл.5.) налази се у западном делу парка уз обалу реке Тисе и представља стабло од изузетног значаја за парк.

У централном делу парка испред дворца Ђурковић – Сервицки налази се једини примерак у парку врсте QuercuscerrisL. – Цер.
Изузетан примерак мечије леске – CoryluscolurnaL. (сл.6). налази се јужно од зграде хотела. Ово стабло се одликује изузетно лепим хабитусом.

Понос новокнежевачког парка су и три примерка Гинка – GinkgobilobaL. Ово је дводома врста што значи да постоје мушка и женска стабла. У нашој земљи су изузетно ретки примерци ове старости. Садња гинка се везује за новије доба када се усавршила техника његовог размножавања. На слици 7 је приказано стабло које се налази у централном делу парка.

Велелепно стабло од монументалног значаја у парку је свакако грчка јела – AbiescephalonicaLoud (сл. 8.) која се налази испред дворца Марка Сервијског у централном делу парка. Ово је четинар који се изузетно добро примио на наше климатске услове што доказује његова величина, декоративност и виталност.

Симбол парка је и стабло Дивљег кестена црвеног цвета – AesculuscarneaHayne (сл.9) које се налази уз сам кеј у јужном делу парка. Изразито је декоративна врста због своје боје цвета. Овај хибрид се ређе може срести по парковима.

Изузетно необично стабло са карактеристичном грађом хабитуса је јаворолисни платан – Platanusacerifolia(Ait (Сл. 10) и налази се јужно од зграде хотела Парк.

Солитерно стабло пауловнија – Paulowniatomentosa (Thunb.) Steud. (Сл.11.) има велики значај за колорит парка у пролеће због трубичастих цветове плаве боје. Цвета пре листања. Врста је добила назив по руској принцези Ани Пауловној.

У парку постоји много примерака софоре- SophorajaponicaL. Али као најлепши издваја се примерак на сл. 13 који се налази у јужном делу парка.

Услед дугогодишњег неадекватног одржавања парка развило се много подраста који данас чине изузетно лепе групе стабала од којих се издваја група пољског брест – Ulmuscarpinifolia. Ова стабла се налазе у централном делу парка на узвишењу које се популарно назива „Брдо брестова”.

У северозападном делу парка на обали Тисе налази се група стабала келреутерије – KoelreuteriapaniculataLaxm. (сл.14) Ова врста је изразито декоративна у пролеће у фази цветања јер има цвет жуте боје и као таква даје изузетан колорит парку.

Вредност Старог парка у Новом Кнежевцу огледа се у његовој аутентичности, пејзажној атрактивности, старости и очуваности. Такође има велику еколошку, естетску, културно – историјску, васпитно – образовну као и научно – истраживачку функцију.

Парк представља непроцењиву вредност за Нови Кнежевац. По величини улази у ранг са парковима великих градова. Велики потенцијал парка се огледа и у могућем правцу развоја туризма. Код нас се ретко срећу паркови чија једна страна дужине око пола километара лежи на самој обали реке а да се парк по свом положају у односу на насељено место налази у самом центру, у урбаној зони насеља. Такође је реткост да се на једном месту налази толико вредних културно – историјских знаменитости уклопљени у зелену оазу Новог Кнежевца. Поред ових постоје и многи други разлози због којих би требали да ценимо, чувамо и негујемо оно што имамо а то је свакако наш СТАРИ ПАРК У НОВОМ КНЕЖЕВЦУ.

Душан Гајин, дипл. инж. пољопривреде за хортикултуру