Недавно је у Народној библиотеци „Бранислав Нушић“ промовисана најновија књига свестраног новокнежевачког аутора Горана Новакова – „Шерпу сврби тесто“, који је и илустровао своје дело.
-То је моја четврта књига, која обухвата 32 приче, каже Новаков.- Настајала је од 2009. године, када сам написао прве две приповетке „Нај деда“ и „Пас“ (као прилог колегама за Антологију најкраће српске приче за децу). Уследиле су, потом, и преостале, које сам сабрао у збирку и коначно затворио круг. Ја водим један сасвим обичан живот и бавим се сасвим обичним послом, па је писање и илустровање свет који ми је потребан. А, живот ми је наметнуо да будем успешан у томе. Видим да деца јако добро прихватају мој рад, што ми годи. Када сам радио као бравар у фабрици, размишљао сам како ћу да правим скулптуре. Немам проблема са инспирацијом, него са временом, не могу да стигнем да урадим све што замислим. Почео сам као карикатуриста и развијао се у другим правцима.
Нижу се, у Горановој књизи, приче о ситуацијама са децом, у породици, док су у другима главни јунаци наизглед безначајни предмети: патент оловка, спајалица, шерпа,…којима аутор даје нови живот, постављајући их на „позоришне даске“. То су и сатиричне приче, које могу читати деце и одрасли. Издавач овог дела је „Пчелица“ из Чачка, једна од најјајчих издавачких кућа – специјализована за дечју књижевност. Ова збирка приповедака је промовисана на прошлогодишњем Октобарском сајму књига у Београду, а недавно је презентована и на сајму књига у Болоњи, у Италији. Била је и у конкуренцвији за награду „Плави чуперак“, пласиравши се веома добро – у првих пет у конкуренцији за признање. Још је релативно млада за награду, сматра аутор.
Пре „Шерпе“, Новаков је објавио две збирке песама за децу – „Лет шашаве птице“ и „Звирни свет кроз розле ђозле“, као и брошуру „Све су дроге баба роге“. А, његове „Ђозле“ су награђиване у електронској форми признањем „Сима Цуцић“, Банатског културног центра, а потом и престижним наградама „Невен“ и „Момчило Тешић“. Прошле године је, пак, почаствован улогом домаћина Змајевих дечјих игара у Новом Саду.
У промоцији дела „Шерпу сврби тесто“ у Новом Кнежевцу учествовали су ученици трећег разреда Основне школе „Јован Јовановић Змај“, учитељице Јелене Тркље, и ђаци Основне музичке школе.
-Срећан сам када радим са децом, каже Новаков.- Прошле године сам за одељење учитељице Тркље написао игроказ „Вашар у Банату“, а она је за промоцију моје најновије књиге осмислила да будем гост у емисији „ТВ пчелица“, па смо кроз интервју и приче које су деца одглумила – презентовали књигу. Јако сам срећан што имамо тако талентовану децу, па могу да се ослоним на њих. Као писац за децу срећан сам када сарађујем са просветним радницима и ученицима. Са мном сарађује и професорица српскога језика Драгиња Шипка. За трећи разред учитељице Јелене Тркље написао сам и текст посвећен тиском цвету, који ће бити приказан ове школске године.
Горан Новаков констатује да је 24 сата преокупиран бројним идејама и размишљањем на који начин да их преточи у дело – писану реч, илустрацију, или неки други облик.
-Не могу да стигнем да урадим све што смислим. У збирци „Лет шашаве птице“ објавио сам и стихове: „Једно дете бркато, друго дете бркато, треће дете бркато, а четврто није, јер још увек није почело свој јогурт да пије“. Писцу Бранку Стевановићу се то допало, па ме је замолио да напишем још сличних стихова (типа једно дете окато, зубато,…), који ће заживети у виду сликовнице под називом „Четврто дете“. Имам спремну и збирку дечјих песама, под радним насловом „Лепо живи миш у биоскопу“, коју ћу понудити издавачу.
За Горана Новакова се не може рећи да „није добро бити поп у свом селу“. Њега су Новокнежевчани с поштовањем прихватили као свестраног уметника. Мештани га, пре свега, познају као веома скромног делатника.
-Почео сам, стидљиво, да пишем стихове још као основац, од најранијег детињства. Пуно сам маштао, цртао, измишљао. Од своје 20. године интензивно записујем и чувам то што радим. Себе сматрам уметником, који је почео аматерски да пише и црта. Забавно је видети то што ствараш – упаковано у књиге. Упознао сам, у међувремену, писце, које сам читао у читанкама. Занимљиво је бити у свету признатих стваралаца. Пријатно се осећам као уметник у свом граду. Пуно ми је срце, поносан је Новаков.
У Новом Кнежевцу је званично уприличена прва промоција дела „Шерпу сврби тесто“, а биће их још – у комшилуку.
