-Догађај који ће цео свет дуго памтити-
Преко 5.000 званица, шефова држава, премијера, министара, амбасадора, верског и јавног живота као један је аплаузом поздравило улазак председника Србије Александра Вучића у зграду Палате „Србија“.
Некадашња зграда СИВ-а била је премала да прими реку људи који су дошли да стисну руку новом, првом човеку Србије. У тој реци нашли смо се и ми из Новог Кнежевца. Срећни што смо ту у тренуцима када цео свет одаје признање нашој Србији и Александру Вучићу.
У председничкој беседи, председник Србије Александар Вучић је између осталог рекао:
СРБИЈА ЈЕ ЛЕПА ЗЕМЉА
Добри обичаји и све оно о чему су ме код куће учили налажу ми да данас вама који сте наши гости кажем неколико речи о вашем домаћину, о Србији. Србија је земља добрих, храбрих, некада и претерано храбрих људи. Да, људи су оно што је у Србији најважније. Видели сте наше експонате, нашу историју, садашњост и део будућности, али свега тога не би било без дивних људи наше лепе Србије. Људи са ових балканских простора знају ту причу веома добро, јер нам је у много чему заједничка. И знају да је Србија настала буквално из векова борбе, и да то није мит, него пука чињеница.
ПРЕВИШЕ НАМ ЈЕ ИСТОРИЈЕ
И да историју ми, балкански народи, у много чему и немамо, али да нам је увек те историје превише. Да нам је „сутра“ најстрашнија реч, јер би смо заувек живели у оном јуче, пошто са оним данас не знамо шта да радимо. И да на крају такви, искривљени хаосом, ратовима, славном историјом, немаштином, тугама и несрећама, ми данас волимо ову своју земљу, ову Србију, више него било шта друго. И да смо ипак због ње спремни да је мењамо, укидамо лоше навике, кротимо менталитет, јер смо, после свега, схватили да то не може да буде задатак за било ког другог, него мора, и јесте искључиво наш.
ЖЕЛИМО МИР
Ми које су створили ратови желимо једну ствар више од свега-мир. Мир са собом и мир свима другима. И разговор са собом, баш као и
разговор са свима другима. За нас више нема тема о којима не желимо да причамо.
ГРАДИЋЕМО МОСТОВЕ
Зато желим да кажем свим нашим комшијама на Западном Балкану, из којег, из мени непознатог разлога, сви покушавамо да побегнемо, стидећи се, неретко, и себе и других, да ће Србија покушавати са вама да гради мостове пријатељства и нову снагу и Европе и света. Сами ма колико јаки, ту снагу немамо, заједно можемо и више и јаче. Да, ми Срби и Ви Хрвати, Бошњаци, Црногорци, Албанци и Македонци заједно можемо планине да померамо, не правећи никакве нове Југославије, али радећи заједно и борећи се заједно за боље сутра наших сиромашних грађана.
ТЕСЛА, НАШ СРБИН, НЕ ПРИПАДА САМО НАМА
Пошто она уопште нема намеру да чека на наше расправе. Од оних мање важних, попут тога чији је Тесла, до оних горких, вишедеценијских и вишевековних пребацивања одговорности за сукобе из прошлости. И при томе не бежимо од истине, истина је лековита за свакога, али и Тесла, наш Србин, не припада само нама. Припада и Америци, чије је држављанство узео, али припада и свима другима на Балкану који његовим делом могу да се поносе. А Тесла је одавно отиша, од свих нас, и данас постоји као величанствено име у историји читавог света и, можда најважније, као огромна компанија која прави електричне аутомобиле, планира путовања у свемир, и изводи прве пробе возова који треба да се крећу суперсоничним брзинама. И ти возови сутра неће свраћати ни у Србију, ни у Хрватску, ни у Македонију, Црну Гору, Босну, Албанију, ако им не дамо простора за то и, ако провалије остану између нас. Нећемо провалије у односима са великим силама. Оне нека играју своје игре, ми простора за игре немамо. Налазимо се, нашом одлуком, на европском путу, јер желимо да припадамо друштвууређених земаља, градимо добре односе са западним светом после деценије проблема, укључујући и добре односе са САД.
ДОБРИ СА РУСИЈОМ И САД
Истовремено, поносимо се чињеницом да нам је Русија не само традиционални пријатељ већ и земља са којом јачамо билатералнеодносе и према којој показујемо искрено пријатељство и када други у свету имају другачије ставове. Отворили смо за Србију и нове могућности у стварању одличних односа са Кином, али и многим другим земљама света које смо у претходних тридесетак година готово заборавили. И ни то није довољно, ако нас због ситуације у региону, сви возови буду заобилазили. Заобићи ће нас, ако не схватимо да нам је историја заједничка у својим посебностима и да свако велико име, попут Теслиног, мора само да нам буде веза, да нас спаја и помогне нам да убрзано почнемо на тим величинима, које су рођене у тој чудној мешавини, да градимо путеве и пруге, које све нас воде у будућност.
ИЗАБРАЋЕМО БРЖИ КОЛОСЕК
И не брините, у тој будућности нико од нас неће изгубити на свом идентитету. Остаће наше ситне загрижености, заувек, и наша огромна убеђења о сопственој посебности, али ће бити много мање важна, ако између њих постоји суперсонични воз. Срби као народ морају да изаберу брзи колосек. И ми у Србији и наш народ у Републици Српској и у целом региону. Зато и то још о нама треба да вам кажем-да смо земља и народ за које је неко време било заустављено. Али смо и у томе пронашли нешто добро. Ми никада и нигде нисмо закаснили. Нећемо ни у будућност. Хвала Вам што сте дошли, Србија је данас ваша кућа и срдачно вас поздравља.
Живела Србија!