Промоција две књиге о Подлокању уприличена је 2. јула у селу, у присуству мештана и гостију из Новог Кнежевца, Суботице, Кикинде, Новог Сада, Накова и Челарева. Представљене су књиге „Подлокањ 1921 – 2016“ Душана Дејанца из Кикинде и „Песме добровољачког сина“ Николе Никице Мишчевића (1909 – 1983.) из Подлокања. Оба дела су објављена у издању Историјско – завичајног друштва „Кинђа“ из Кикинде.
Свечани програм је почео полагањем венца на споменик Михајлу Пупину и беседом о солунским борцима у Првом светском рату, коју је говорио др Милан Мицић, историчар и публициста , помоћник покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Аутономне Покрајине Војводине.
-Михајло Пупин је за време Првог светског рата допринео да ови крајеви уђу у оквире нове државе – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, односно Југославије, и имао је активну улогу у прикупљању добровољаца за Српску војску у Сједињеним Америчким Државама, истакао је др Милан Мицић.-Добровољци су изградили Подлокањ, као што су изградили и друге колоније у Бачкој, Банату, Срему, Барањи и Славонији. То су били људи који су формирањем Подлокања и других колонија постали наши родоначелници у равници, наш корен и наш почетак у овој равници. Они су се за време Првог светског рата, иако су били аустроугарски држављани, определили да не задрже принцип лојалности цару, него да прихвате принцип српске националне идеје и да ратују за Србију – као за своју државу. Нико од њих, пре тога, Србију никада није видео. И у томе је величина њихове жртве. И ми, данас, када тражимо неки пример за морални узор, не морамо ићи далеко. То су ти наши очеви, ђедови, прађедови који су, не само у том тренутку, него и касније (када су формирали све ове колоније) показали патриотизам, велику животну виталност, задржали основне моралне принципе. То су били људи који су показали чврстину, знали су да преживе и у сваком погледу – то су људи који јесу наши хероји.
Програм је настављен у Музеју наивних икона, савременог уметничког стваралаштва и грнчарије Миливоја Бате Клепића, уз наступ мушке певачке групе КУД „Извор“ из Накова, која је извела више изворних крајишких песама. Док је промоција књига уприличена у сали бивше Основне школе у Подлокању.
Према речима Душана Дејанца, непосредни повод да напише књигу о Подлокању била је његова посета Милету Клепићу, који му је показао своју стару и нову кућу, старине и ретке књиге које сакупља, као и Музеј Миливоја Бате Клепића. Желео је и Дејанац да да свој допринос причи о овом добровољачком селу. Подлокањ је Дејанац посетио први пут као шестогодишњак, далеке 1953. године, када је гостовао код очевих стричева и родбине из Дрвара. Из педесет и треће Дејанац се сећа путовања возом, ноћи и артеског бунара са валовом, који постоји и данас.
-Књига Душана Дејанца јесте књига која показује историју овог села и стварност живота који постоји у њему, истакао је др Милан Мицић. – Дејанац је један предани истраживач, који је веома пажљив и педантан и у стању је да прикупи много података. Мозаик текстова који је пред нама има дубоку културну и цивилизацијску улогу да сачува од непамћења нешто што је било и прошло. Ови текстови су једна сачувана енергија, чиста, топла емоција, једна љубав према том нашем „племену добровољачком“, који је пре скоро једног века дошао у банатску равницу, на границу две државе, да ту буде „мртва стража“ и да деценијама о себи ћути.
Миле Клепић је изразио посебну радост због објављивања књига о Подлокању, а уз то је навео и име једног од највећих добровољаца – Илије Батинице, који је превео целу чету преко Дрине, да би потом, са братом, приступио Дринској дивизији. Илија Батиница је одликован и Карађорђевом звездом. Основавши насеље на рудини Подлоканица, добровољци су потом, из тешке ритске земље, школовали децу, па је из више породица по неколико њих завршавало високе школе.
Књижевни критичар из Кикинде Марија Танацков је представила досадшње стваралштво Душана Дејанца, наводећи да је до сада објавио 17 књига. Танацкова је представила и књигу Николе Мишчевића „Песме добровољачког сина“.
Током рада на делу „Подлокањ 1921 – 2016“, Душан Дејанац је дошао до песмарице „Смрт витешког краља Александра Првог Ујединитеља“, коју је трговац и самоуки песник Никола Никица Мишчевић из Подлокања објавио 1937. године у Сеђаковој штампарији у Кикинди. Уз епске песме у десетерцу објављене у тој песмарици, објављене су и песме Никола Мишчевића из периода после Другог светског рата које је 1976. године од свога деде забележио Мирко Мишчевић – Херој, који сада живи у Новом Кнежевцу.
У међувремену је забележено још неколико његових песама за које се знало у фамилији и у Подлокању, па је на иницијативу Николиног најмлађег брата Рајка Мишчевића и његове кћерке Зорице Мишчевић Рашковић објављена збирка „Песме добровољачког сина“, која у стиховима представља својеврсно сведочанство о селу.
Присутнима се обратио и др Милан Шево, председник МЗ Челарево и члан УО Завичајног удружења Петровчана у Новом Саду, упутивши позив Подлокањчанима да се укључе у рад ЗУ Петровчана, јер су већини завичајни корени исти.
