Поштовани Домаћине,
Упућујемо Вам са великим задовољством позив да посетите Сајам земљорадничког задругарства и младих домаћина села Србије који се од 22. до 24. марта 2018. године (у времену од 10.00 до 19,00 сати) одржава у Зрењанину – сајамске хале „Медисон“ и „Кристална дворана“
Под Генералним покровитељством Владе Републике Србије – Кабинета за регионални развој и координацију рада јавних предузећа и Српске академије наука и уметности, Сајам ће свечано бити отворен у четвртак 22. марта у 11,00 часова, на дан истоименог православног празника „Младенци“.
„МЛАДЕНЦИ“ су привредно, образовно васпитна, социолошка, етно рурална и културно уметничка смотра сусретања младих опредељених за живот на селу.
Тродневна сајамска смотра биће и у знаку трибина, саветовања симпозијума у организацији Одбора за село САНУ, са централним тематским скупом „Развој органске производње у Србији“
Сем бројних научно стручних предавања у Сајамској хали излагачи ће презентовати сопствене аграрне програме и пројекте, производе и артикле док ће бити одржане промоције и уприличене дегустације прехрамбених производа, уз целодневни културно уметнички програм.
Присуство на Сајму потврдили су најодговорнији представници ресорних државних и покрајинских институција, организација, кластера, удружења, образовних установа, агро привредни посленици и новинари.
На Сајму се очекује присуство преко 2.000 учесника из више од стотину Општина Републике Србије. земљорадничких задруга, производно приведних удружења, асоцијација, кластера и организација.
Улаз на Сајам је бесплатан.
Изражавајући сагласје са акцијом Владе Републике Србије, усмереном на оснажењу српског села (оснивањем 500 задруга у исто толико места) и покренутој активности ка удруживању младих српских пољопривредика и самосталих предузетника из сеоских средина, Град Зрењанин, домаћин Сајма као и Агенција „Аграр прес” Зрењанин. Опште удружење предузетника, Регионална привредна комора СБО Зрењанин и Асоцијација за развој Багљаш, (технички организатори) су у уверењу да се заједничком реализацијом Сајма „МЛАДЕНЦИ“ пружа свеукупан допринос српском селу и Србији у целини.
У очекивању Ваше посете срдачан поздрав
С поштовањем Организатори
САЈАМ ЗЕМЉОРАДНИЧКОГ ЗАДРУГАРСТВА И МЛАДИХ ДОМАЋИНА СЕЛА СРБИЈЕ
Зрењанин: 22. – 24. март 2018. године
Генерални покровитељ
ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Кабинет за регионални развој
СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ
Академијски Одбор за село
Домаћин Сајма
ГРАД ЗРЕЊАНИН
Покретач:
АИД „АГРАР ПРЕС” Зрењанин
Остваривачка подршка
ОПШТЕ УДРУЖЕЊЕ ПРЕДУЗЕТНИКА Зрењанин
ПРИВРЕДНА КОМОРА СБО Зрењанин
ПОЉОПРИВРЕДНА СТРУЧНА СЛУЖБА Зрењанин
АСОЦИЈАЦИЈА ЗА РАЗВОЈ „БАГЉАШ” Зрењанин
Велики пријатељ Сајма:
Компанија „ПЕРСУ“
Доброчинитељи:
„ДУНАВ ОСИГУРАЊЕ“
„ЋОРИЋ АГРАР“- Башаид
„ПРИМАР ТЕХНО“ – Маглић
„ГОМСЕЛМАШ“ Гомељ
„ГЕО НЕТ“ Имола
УЧЕСНИЦИ САЈМА
1 Влада Републике Србије – Кабинет за регионални развој
2 Српска акадеија наука и уметности Одбор за село
3 Министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства Србије
4 Привредна комора Србије
5 Покрајински Секретаријат за пољопривреду АП Војводине
6 Покрајински Завод за равноправност полова
7 Гаранцијски фонд Војводине
8 Развојни фонд Војводине
9 Фонд за раѕвој пољопривреде Војводине
10 Пољопривредна саветодавна служба АП Војводине
11 Институт за примену науке у пољопривреди Београд
12 Институт за економику пољопривреде Београд
13 Војвођански кластер органске пољопривреде
14 Научни институт за репродукцију „Темерин“
15 Задружни савези
ПРОГРАМ
САЈМА ЗЕМЉОРАДНИЧКОГ ЗАДРУГАРСТВА И
МЛАДИХ ДОМАЋИНА СЕЛА СРБИЈЕ – „МЛАДЕНЦИ“ ЗРЕЊАНИН
22, март – четвртак
11.00 СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ САЈМА
– Милан Кркобабић министар за регионални развој Влада РС
– Владимир Костић, председник Српске академије наука и уметности
– Иштван Пастор, председник Скупштине АП Војводине
– академик др Драган Шкорић Одбор за село САНУ
– Чедомир Јањић градоначелник Зрењанина
13.00 АКТИВНОСТИ НА УНАПРЕЂЕЊУ ПРОИЗВОДЊЕ НА ПОЉОПРИВРЕДНИМ ГАЗДИНСТВИМА И ПОВЕЋАЊУ КОНКУРЕНТНОСТИ НА ТРЖИШТУ
Покрајински Секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство
14.00 ПРОГРАМИ ФОНДА ЗА РАЗВОЈ ПОЉОПРИВРЕДЕ
Директор Александар Богдановић
14,20 КОНКУРСИ ЗАВОДА ЗА РАВНОПРАВНОСТ ПОЛОВА
Дијана Миловић, директор Завода Нови Сад
14,40 КРЕДИТНЕ ЛИНИЈЕ РАЗВОЈНОГ ФОНДА ВОЈВОДИНЕ
Директор Горан Савић
15,00 ГАРАНЦИЈСКИ ФОНД ВОЈВОДИНЕ – конкурси
Директор Ђорђе Раковић
15,30 ПОЉОПРИВРЕДНА СТРУЧНА СЛУЖБА ЗРЕЊАНИН – ИПАРД II
Директор Кристина Салапура
16,00 АГРО ЕКО ВОЋЕ
Директор Божо Јоковић
16,30 АГРОЕКОНОМИК ПКБ
Директор др Петар Стојић
17,00 ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „ВОДИЧ КРОЗ ЗАДРУГАРСТВО СРБИЈЕ “
Данило Томић, Бранислав Гулан, Ристо Костов
23. март – петак
09.45 ПРОМОЦИЈА Књиге „СРБИЈА ДАНАС“
Проф. Др Милорад Стаменовић Бранислав Гулан, Бранко Драгаш
10.00’ СКУПШТИНА ВОЈВОЂАНСКОГ КЛАСТЕРА ОРГАНСКЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ –
10.15 СОЦИОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА – СТАЊЕ СРПСКОГ СЕЛА
Проф. др Милован Митровић
11,00 РАЗВОЈ ОРГАНСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ У СРБИЈИ
СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ
АКАДЕМИЈСКИ ОДБОР ЗА СЕЛО
ОКРУГЛИ СТО
„РАЗВОЈ ОРГАНСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ У СРБИЈИ“
ЗРЕЊАНИН
Сајамска хала „Медисон“
петак, 23. март 2018. године,
11,00 сати
Председава
академик Драган Шкорић, председник Академијског одбора за село САНУ
проф. др Бранка Лазић
11,00 – 11,20 Душан Ковачевић
Могућности за органску пољопривреду у Србији
11,20 – 11,40 Снежана И. Ољача
ДОПРИНОС ОРГАНСКЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ ЗАШТИТИЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И БЕЗБЕДНОСТИ ХРАНЕ
11,40 – 12,00 Ивана Симић
ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА И СТАЊЕ У ОРГАНСКОЈ
ПОЉОПРИВРЕДИ
12,00 – 12,20 Ненад Новаковић
КОНТРОЛА И СЕРТИФИКАЦИЈА ОРГАНСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ
12,20 – 12,40 Бранислав Влаховић
МАРКЕТИНГ ОРГАНСКЕ ХРАНЕ – ГЛОБАЛНИ ИЗАЗОВИ И ШАНСЕ
12,40 – 13,00 П а у з а
13,00 – 13,20 Зорица Средојевић
РЕНТАБИЛНОСТОРГАНСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ
13,20 – 13,40 Срђан И. Шеремешић
Улога органске пољопривреде у остваривању одрживих развојнихциљева Србије
Примери добре праксе
13,40 – 14,00 Либушка Фачара
ИНКУБАТОР ОРГАНСКЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ (Селенча)
14,00 – 14,20 Гордана Шокшић
БИО ФАРМА ШОКШИЋ (Тараш)
14,20 – 14,40 Саша Витошевић
Globalseed, Нови Сад
14,40 – 15,00 Саша Радисављевић (групна сертификација) село Батат, Брус
15,00 Д и с к у с и ј а и з а к љ у ч ц и
15,15 ВОЈВОЂАНСКИ КЛАСТЕР ОРГАНСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ
Марија Николајев
15,45 ПРИМЕНА РАЧУНАРА У ВОЋАРСТВУ
Проф. Др Славиша Трајковић – Мастер екон. Горан Ранковић
16.15 „ЗНАЊЕ НА ДАР – КОЛУМНЕ ЗАХАРИЈА ТРНАВЧЕВИА “
Ристо Костов
24. март – субота
СУБОТА 24. МАРТ
10,00 ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ НОВИ САД
ДЕПАРТМАН ЗА СТОЧАРСТВО
Др Снежана Тривуновић
11,00 „ТАУРУС“ – Вршац
Раде Ћосић и сарадници
11,20 НАУЧНИ ИНСТИТУТ ЗА ВЕТЕРИНУ – Темерин
Др Миролав Урошевић
11,50 ПОЉОПРИВРЕДА – ПАРТНЕРСКИ ОДНОС ЦИВИЛНОГ
И ЈАВНОГ СЕКТОРА
Никола Филиповић, председник Удружења „Банатска ленија“
Имре Кабок, градска управа Град Кикинда
12.20 ПОЉОПРИВРЕДНА СТРУЧНА СЛУЖБА ЗРЕЊАНИН
13.00 СИСТЕМ ОРГАНИЗАЦИЈЕ КЛАСТЕРА ПОВРТАРА
Ђула Мадарас, директор „Царска башта“ Мужља
13.30 ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПРОИЗВОДНИХ ФИРМИ
ИНСТИТУТ ПКБ „ АГРОЕКОНОМИК“ – Падинска Скела
НС СЕМЕ – Нови Сад
ГОМСЕЛМАШ – Гомељ Белорусија
ДУНАВ ОСИГУРАЊЕ – Београд
15,00 ДЕГУСТАЦИЈА КУЛИНАРСКИХ ПРОИЗВОДА
Извод представке о друштвено – економској оправданости спровођења
САЈАМ ЗЕМЉОРАДНИЧКОГ ЗАДРУГАРСТВА И МЛАДИХ ДОМАЋИНА СЕЛА СРБИЈЕ
ПРОГРАМСКЕ ОДЛИКЕ
Основна свеобухватна Сајам земљорадничког задругарства и младих домаћина села Србије која се под покровитељством Кабинета за регионални развој и координацију рада јавних предузећа Владе Републике Србије, у сарадњи са Одбором за село Српске академије наука и уметности одржава у Зрењанину поводом Православног празника „Младенци“ 22. марта – обједињује следеће стваралачке садржаје
1). Средишна подстицајно (агро) привредна, васпитно – образовна и изворно народна, културно уметничка приредба
2) Представа земљорадничких задруга, са посебним освртом на новоосноване задруге у селима Србије, према опредељењу Владе Србије – „500 задруга у 500 села“
3). Представа самосталног предузетништва села Србије
4) Сусрет и додела награда младим брачним паровима који су засновали домаћинства и определили се за живот у сеоским подручјима Србије
5). Такмичење – провера знања – ученика пољопривредних школа Србије
6) Изложба рукотворина удружења, савеза, друштава жена села Србије
6). Научно стручни скупови са основном замисли „Млади села Србије”
7). Једногласно, свеопште изјашњавање Смотре о укључивању, повратку речи „село” у уставно правно законски опсег Републике Србије
Уводна разматрања
Покретачи одржавања смотре “МЛАДЕНЦИ“ – Агенција за издавачку делатност и друге пословне активности „АГРАР ПРЕС” Зрењанин, ОПШТЕ УДРУЖЕЊЕ ПРЕДУЗЕТНИКА Зрењанин и Асоцијација за развој „БАГЉАШ” Зрењанин, у сачињавају назначеног сабрања младих села Србије пошли су од утемељених поставки Владе Републике Србије усмерених на развој села, пољопривреде и производног предузетништва Републике Србије.
Наведени Сајам је по садржају и карактеру данас једини обједињени скуп младих пољопривредника, предузетника села као и неговаоца баштине и предачког наслеђа народа Републике Србије, којом се на свеколики, разнородан, начин представља и приказује суштина и бит српскг села.
Датум одржавања Сабора – МЛАДЕНЦИ
Полазећи од чињенице да је Сајам „МЛАДЕНЦИ ” својеврсно место сусретања, окупљања и представљања младих браЧних парова који су своја породична домацинства засновали у селима Србије, покретачи ове замисли јединствени су у одлуци да се ова смотра организује током марта месеца, на православни празник, познатог у народу као – МЛАДЕНЦИ, (обележава се 22. марта).
МЛАДЕНЦЕ прослављају супружници у првој години брака, тачније, они који су се венчали после 22. марта претходне године. На тај дан младенци у свој дом примају госте, који им доносе поклоне, а младе домаћице показују своје умеће и спретност.
МЛАДЕНЦИ су посвећени успомени на страдање светих четрдесет Мученика Севастијских, који су за Христову веру пострадали 320. године за време цара Ликинија, када су прешли у хришћанство упркос изричитој царевој забрани. Због своје вере, ови храбри хришћани су погубљени. Двадесет други март је посвећен њима и због венаца којима су мученици овенчани љубављу Христовом, па се тако и на венчањима у цркви младенцима стављају венци.
Спомен на Севастијске великомученике обележава се у време пролећне равнодневице и буђења пролећа, а млади брачни парови, на преносан начин, треба да добију снагу и енергију времена које долази,
Сви ови мученици беху младићи, па је наш народ тај дан узео као празник на који млади супружници (младенци) у своме дому примају госте, а ови им доносе поклоне и на тај начин им помажу на започетку њиховог брака и живота у брачној заједници. Младе домаћице тога дана дочекују госте у својој кући и показују своје умеће и спретност домаћице.
Младенци увек падају уз пост, јер Часни пост почиње обично почетком или средином марта, и зато свака гозба која се спрема овог дана, мора бити посна, ради здравља и напретка деце младих супружника.
МЛАДЕНЦИ су празник са много обичаја у српском народу.
На овај дан жене устају рано и месе четрдесет колачића, који се називају младенчићи, и симболизују дуг, срећан и сладак живот. Младенчићи се премазују медом, домаћице их нуде деци и свима који дођу у кућу пре подне.
Посећивање младенаца и доношење поклона, обичај је модерних дана, који је настао у граду, али га је и село веома брзо прихватило.
Сматра се да би на МЛАДЕНЦЕ требало да дођу сви они који су били на свадби, али ипак тог дана у госте долази само најужа породица и пријатељи.
МЛАДЕНЦи – православни празник – симболизује љубав, срећу и сладак живот,
ОСНОВНО ОПРЕДЕЉЕЊЕ
Покретачи представе „Младенци” су на становишту да замисао за спровођење наведеног Сајма представља резултат подршке напорима Владе Републке Србије ка обзнањивању основа развоја и свеопштег охрабрења стваралаца политике будућности села у Србији, уз подизање свести заинтересованих за сеоски развој.
Свеопшти циљ назначене замисли за промоцију сеоског развоја је да се укаже на добре примере села, који треба да оснаже становнике сеоских, али и градских предела Србије да буду покретачи, творци, храбри и способни ствараоци како би осмислили и приказали улогу коју има српско село.
2.2. Визија и задаци подухвата
Утемељивачи Сајма МЛАДЕНЦИ су на становисту да осмишљени Скуп, уз подизање знатижеље, занимања јавности, охрабрује људе, посебно младе, да остану на селу, где могу остварити своја очекивања укључујући и вредности високог домета. МЛАДЕНЦИ одсликавајући замишљене циљеве, покреће другачије размишљање и однос према селу и његовим житељима.
1.Сајам (на округлим столовима најзначајнијих познавалаца и стручњака – без обзира на њихова страначка опредељења) тражи решења о опстанку и развоју села. Јачање и повећање свеукупне пољопривредне производње и заустављања могујће продаје српског пољопривредног, обрадивог земљишта и производних предузећа странаца доприноси да Србија покаже своју снагу и могућност да, условно речено, српски опанак отхрани нацију,
2. Сајам МЛАДЕНЦИ на сликовит начин уверава да Србија и сада може много тога да произведе и понуди страним тржиштима и да буде надметач, такмац у утакмици са осталим пољопривредним чиниоцима. Улога стручњака на Сајму је да разјасне у чему се састоје наша питања – где држава греши и зашто?!
3. Сајам МЛАДЕНЦИ је и разматрање питања понуде пољопривредних производа и проналажења сигурног тржишта за те производе. На таквој јединственом скупу произвођача и извозника треба тражити најбоља и најприхватљивија решења уз указивање на неопходност, као извесно решење – оснивање Удружења власника хартија од вредности – од оних најмањих пољопривредних домаћинстава, при чему је општа тежња да сви , па и најмањи, имају свој удео у целом ланцу од њиве до коначног купца.
Покретачи Сајма МЛАДЕНЦИ сматрају да приредба неопходно треба да укаже на уочене потешкоћа као и потребу израде и осмишљавања основних усмерења надлежних одељења Републике Србије (а на основама проучавања и истраживања домаће и стручне јавности) `
1. Заустављања и одумирања стотина села и пражњења стратешки важних простора Србије, као и гашења на десетине хиљада регистрованих пољопривредних газдинстава, са тенденцијом даљег раста овог тренда.
2. Системског решавања постојеће структурне и техничке неподобности за модерну и тржишно одрживу пољопривреду оличену у малом земљишном поседу, са много ситних парцела неправилног геометријског облика, као крупног развојног проблема Србије )који се не може ни ублажити, а поготово излечити, уобичајеним палијативним мерама неконзистентне аграрне политике која се сваке године мења).
3. Укључивања и уважавања предлоге одговарајућих научних институција ангажованих на изради средњорочне и дугорочне стратегије развоја села и пољопривреде у Србији,
4. Доношења дугорочне развојне стратегије села и пољопривреде, односно утврђивања нове аграрне и социјалне реформе (више економске и модернизацијске него политичке) без које није могућ модеран и континуирани аграрни и рурални развој Србије нити њена интеграција у европске институције
5. Структурног прилагођавања аграра модерном одрживом развоју
6. Развоја задружног облика организовања кроз јачање техничко-технолошке и информатичке опремљености задруга, а посебно финансијска државна подршка обезбеђењу кадрова за превазилажење тешкоћа у раду постојећих и оснивање нових задруга, првенствено са високостручним и задружно оријентисаним кадровима.
7. Утемељења популационе политике у сеоским срединама на одговарајућој економској, аграрној, регионално – развојној и културној политици, битно различитој од досадашње која је младе људе истискивала из села.
8. Покретања законске иницијативе за оживљавање локалне сеоске самоуправе и институционално проширење надлежности сеоских месних заједница као провереног облика непосредне локалне самоуправе у српској народној традицији, што подразумева и формирање малих сеоских општина у брдско – планинским и пограничним крајевима Србије, чиме би се омогула њихова демографска и социјална одрживост.
9. Реформе основног образовања како би се обезбедо посебан и привилегован статус сеоских школа са наставним програмима у свим основним школама уз обавезу да већи обим и значај добију образовни садржаји који се односе на село као здраву животну средину и на пољопривреду као перспективно животно занимање.
10. Развоја Инфраструктуре која је недовољно развијена у селима са младим људима, како би сеоска подручја била мање изолована и што би могло младе људе задржати у тој средини и што би омогућило уз одређене економске подстицаје бржи економски развој – сеоски туризам
3. Технолошко-технички елементи подухвата
3.1. Према усвојеној пројекцији „Сајам“ настоји да на једном месту представи и повеже како младе и младе брачне парове са села који су у години одржавања Сабора склопили бракове, тако оне који су прелазећи из градова, засновали породична газдинства у селима.
3.2. Сајам окупља, повезује и награђује самосталне (производне) предузетнике и компаније које су инвестирале финансијска средстава у отварање и покретање прехрамбено прерађивачких производних погона у селима и оне који су остварили активности на плану оснаживања села – формирање задруга, асоцијација, удружења….
3.3. Сајам окупља и награђује младе пољопривреднике Србије до 40 година старости (процењује се да их је у Србији око 3% од укупног броја), којима се указује на ЕУ компликовану процедуру, правила, прописе и укупну регулативу за њихово евентуално учешће у аплицирању бесповратних финансијских средстава из ИПАРД фондова.
3.4. Сајам има нарочиту обавезу да афирмише оне младе пољопривреднике, носиоце регистрованог пољопривредног газдинства на селу који желе да аплицирају за бесповратна средства. Тачније, пружиће се пажња онима који су у потпуности реализовали читав пројекат и који очекују да им се из ИПАРД фондова врати и до 70% укупно уложених средстава.
3.5. Сајам представља и награђује она села и мала породична газдинства, појединце, активисте у тим местима, која су формирали кооперативе, задруге или друге сличне асоцијације, кластере у циљу ојачања конкурентности и удруживања и снажнијег наступа на тржишту.
3.6. Сајам окупља најбоље ученике пољопривредних школа Србије, као и ученике који су наградјени од Организатора назначене Манифестације за ликовне и литерарне радове на тему „Село Србије”.
3.7. Сајам је скуп етно удружења, културно уметничких друштава и савеза Србије, својеврсни Сабор чувара етно руралне, кучлтурне традиције народа и националних мањина Србије.
3.8. Сајам представља изложбени Сајам прехрамбено прерађивачких производа домаће радиности сеоских асоцијација и домаћинстава
3.9. Сајам је скуп носилаца политичких одредница, струке и науке, компанија и субјеката од виталног значаја за развој и живот села и становништва у селима Србијеж
3.10. Циљ Манифестације огледа се у представљању културних и етно вредности села Србије као и гостију из села пријатељских земаља и из држава Европске Уније.
4.1. Стратешки правци
Сајам представља добру прилику и изражен потенцијал за остварење контаката и успостављање пословне сарадње домаћих И иностраних инсттуција и сегмената пословања. На целодневним сусретима, семинарима било би речи о анализи постојецег стања у селима, тржишним аспектима – анализа и пројекција, приказу најновијих производних и прерађивачких технолошко – техничких решења у производњи и преради пољопривредних артикала друштвено – економској анализи и оцени, анализи осетљивости и ризика инвестирања, циљевима И сврси инвестирања, анализи развојних могућности инвеститора, претходној анализи извора финансирања и финансијских обавеза. анализи организационих и кадровских могућности, закључцима о претходној студији оправданости….
5.1 Презентација руралног развоја
Презентацији економског, руралног и локалног развоја општина РС као и техничкој и финансијској подршци предузетничкој иницијативи (представљању инвестиционих потенцијала) Сабор даје значајно место
Манифестација снажно оправдава дефинисану Стратегију интегралног руралног развоја (ИРР). Иницијатори организовања Сајма су у уверењу да је управо Сајам један од сегмената развоју привредних и непривредних делатности, назначеног руралног подручја, гледано у ширем смислу. То се, пре свега односи на привредне, културне, услужне делатности (саветодавне, финансијске, занатске, саобраћајне и друге услуге), пољопривреду и прераду пољопривредних производа, угоститељство и сеоски туризам, занатство и др.
„Сајам неизоставно и снажно се уклапа у промовисану Визију развоја руралних подручја Републике Србије која подразумјева: да је живот руралног становништва задовољен основним животним потребама и да се не разликује од живота у урбаним срединама; да су рурална подручја витална и релативно привлачна мјеста за живот и рад, са могућностима за развој разноврсних производних и услужних дјелатности; да су значајан фактор у укупном материјалном и друштвеном развоју Србије; да се релативно брзо прилагоде привредним, друштвеним, технолошким, културним, еколошким, и другим промјенама и да се њиховим развојем одржава равнотежа материјалног, друштвеног напретка и заштита животне средине.
Образовна функција Смотре
Сајам је место окупљања студената пољопривредних факултета, као и ученика пољопривредних школа који би неизоставно присуствовали неком од предавања у оквиру „пратећих програма” уско везаних са њиховим темама редовног плана образовања.
За ученике основних школа организоваће се јавни литерарни и ликовни конкурс на тему „Село Србије” чији ће резултати и награде бити објављени у току саме Манифестације уз организовање изложбе приспелих радова и књижевног сусрета.
Мултимедијална манифестација одржава се под генералним покровитељством Владе Републике Србије, односно Кабинета министра без портфеља задуженог за регионални развој и координацију рада јавних предузећа.
ДЕО ПРЕХРАМБЕНИХ ПРОИЗВОДА
КОЈИ ЋЕ БИТИ ИЗЛОЖЕНИ НА САЈМУ
Чоколадни и кондиторски проиѕводи Лесковац
Лековито биље Заплања (југоисточна Србија)
Нишки ајвар
Малине – Ариље
Пршут са Златибора
Производи од меда – Неготинска крајина
Воће Шумадије – Аранђеловац
Сремски кулен – Ердевик
Качерски мед са Космаја
Козји сиреви – Гудурица
Млечне прерађевине – Криви Вир
Вина и ракије из Тополе
Компоти, џемови, воћни сокови Такова
Футошки купус
Јабуке из Новог Сланкамена
Специјалитети од свиње мангулице – Засавица
Петровачки кулен
Чајеви, мелеми, препарати – Ртањ, Сокобања
Банатске штрудле – Долово,
Хоргошшка паприка
Поврће“ Царске баште“ Мужља
Парадајз сокови из Самоша
Туријска кобасица
