Фотогалеријиа садржи 22 фотографије (Фото: Златан Фехимовић)

Кликни на фотографију да увеличаш

У храму Светог архангела Гаврила у Ђали, 17. марта је одржан парастос за житеље села који су страдали пре 170 година, у битки код Ђале (у револуцији 1848/49), која се догодила 14. марта 1849. године. Јереј Душко Кострешевић је том приликом служио молебан за страдални српски народ на Косову и Метохији, као и парастос. Поред верника, служби су, између осталих, присуствовали Александар Цвејић, аутор књиге „Битка код Ђале“, председник Општине др Радован Уверић и народни посланик Радован Јанчић.

У битки код Ђале „Село је до темеља опљачкано и спаљено. Брутална освета Мађара, због непромишљеног напада Лазара Зубана на Сириг и Сегедин била је толико страшна да је село за неколико сати претворено у људску кланицу, а домови опустошени и попаљени“, пише Александар Цвејић, који је у сарадњи са председником Уверићем иницирао парастос у сеоском православном храму.

Александар Саша Цвејић је пореклом Ђалинац, из познате и угледне породице коју сви мештани знају као Шњоде. Новинарски радни век је провео у Београду, а дуже од три деценије је радио у Танјугу. За себе каже да је у девет колена Ђалинац и да се често враћа у село: „Али, и ако физички нисам ту, Ђала ми је у глави свакога дана. Зашто је то тако, не знам“ .

-Годинама сам носио у себи ту битку, што је производ прича мојих предака, објашњава Цвејић.- Стално сам желео да нешто напишем о томе, али нисам имао податке. Тек захављујући нашем Ђалинцу, академику проф. др Василију Крестићу, дошао сам до података, па сам то преточио у књигу. Наши преци су страдали пре 170 година. Њих 42 је платило главом само зато што су хтели слободу, што су се борили за српско писмо – ћирилицу, за привилегије које су им сеобом Срба 1690. године обећане. Од тога није било ништа . Када је избила Мађарска револуција 1848. године, била је то прилика да и Ђалинци, као и Срби широм Војводине, добију обећане привилегије, па су одлучили да се укључе у тај ратни вихор. Један наш Банаћанин је предводио напад на Сегедин, који се неславно завршио. А, Мађари су, дан касније, направили прави погром у Ђали. Према легенди, том приликом је село потпуно спаљено – само храм и две куће нису изгореле, док су сва сеоска и црквена архива спаљене. Успео сам да сакупим 42 имена страдалих ( од којих је један Мађар, а остали су Срби), недужних младих људи који су платили својом главом, али има доста индиција да то нису све наше жртве. По причама, део становника који је био у збегу према Крстур је спашен, међутим они који су кренули према Банатском Аранђелову су платили главом.

Захваљујући академику Крестићу, Саша Цвејић је дошао до литературе неопходне за писање књиге „Битка код Ђале у револуцији 1848/49“ и на тај начин остварио своју студентску жељу да тај догађај презентује и на својеврстан начин се одужи претцима. Уз пуну подршку председника Уверића, Шњода најављује да ће промоција књиге бити уприличена овог лета.

Академик Крестић истиче да је Цвејић „од главе до пете Ђалинац“. Додајмо да је Саша написао још две књиге: „Ђалински соколови“ (2007) и „Шест векова Ђале“ (2018).

Општина Нови Кнежевац је финансијски помогла штампање књиге „Битка код Ђале“. Александар Цвејић посебну захвалност упућује председник Уверићу, иначе Ђалинцу, који је, како каже, схватио да као потомци страдалника имамо моралну и хришћанску обавезу да их отргнемо од заборава и ставимо у вечност.