Синоћ су у сали Народне библиотеке „Бранислав Нушић“ промовисане књиге др Милана Мицића, генералног секретара Матице српске (историчара и књижевника):“Српски добровољци из Баната, Бачке и Барање 1914-1918“ и „Колонистичка насеља 1920-1941 (Банат, Бачка, Срем)“. Домаћини вечери Каћа Момиров Оковацки и Миле Клепић указали су на богат опус др Мицића и његових 47 књига, од којих се најзначајније односе на добровољце Првог светског рата и колонизацију између два рата.
Бројну публику су чинили и потомци добровољаца и колониста, као и председница Општине Нови Кнежевац Ирена Славковић, са замеником Дејаном Јанчићем и члановима већа Недељком Кришановим и Зораном Пустињаком.
Промовишући своја дела др Мицић је посебну пажњу посветио мештанима новокнежевачке општине, са акцентом на Подлокањ, који ових дана обележава 100 година колонизације и насељавања. Дело „Српски добровољци из Баната, Бачке и Барање 1914-1918“ садржи имена 4.400 српских добровољаца, а са територије наше општине је око стотину имена.
-То су људи који су ратовали у српској војсци и ова књига говори управо о њима, док је друга књига везана за стогодишњицу колонизације која се обележава ове и наредних година, а непосредни повод овог сусрета у Новом Кнежевцу јесте обележавање јубилеја у Подлокању, где се открива спомен плоча српским добровољцима и колонистима који су насељени у овом селу. Међу 20 насеља описаних у књизи „Колонистичка насеља 1920-1941“ је и Подлокањ, нагласио је др Милан Мицић.
Аутор је на промоцији посебан акценат дао српским добровољцима са територији нашег подручја, Ђале, Српског Крстура, Новог Кнежевца, Обилићева и Банатског Аранђелова. Његово истраживање је посебно обухватило посед Ладислава Баћањија у околини Банатског Аранђелова (са око 8.600 катастарских јутара), као и процес насељавања колониста, добровољаца и оптаната и стварању нових насеља: Подлокањ, колоније Стари мајур (данашњег дела Банатског Аранђелова) и Мали сигет.
Др Милан Мицић је најавио и да ће 18. септембра у Банатском Аранђелову бити откривена спомен плоча српским добровољцима насељеним у овом месту и мештанима добровољцима у Првом светском рату. Биће то први случај да се добровољци колонисти и мештани налазе на једној заједничкој спомен плочи.
-Биће то један спој, јер је на овом простору колонизирано више од стотину добљовољаца, не говорећи о оптантима из Мађарске и колонистима у време комуниста, а било је и око стотину добровољаца мештана, рекао је др Милан Мицић.-Они су се у рату нашли заједнички и заједно су се борили под истом заставом. Постоје подаци да је било највише добровољаца Босанаца, потом Банаћана са Бачванима и Барањцима, па онда Сремаца и Словенаца са Личанима. И на овом простору, после извршене колонизације, нашли су се добровољци Банаћани и нашли су се добровољци комунисти, углавном из Босанске Крајине, бившег Босанског Петровца, Дрвара, Босанског Грахова и других места. То су људи који су се борили за једну ствар, за српске националне идеје. Они су заједнички створили југословенску државу, били су чувари и симболи југословенске државе, па и заслужују да се о њима више зна и истакне њихов допринос.
На крају промоције, др Милан Мицић је Народној библиотеци „Бранислав Нушић“ поклонио тридесетак вредних књига.
