Јуче је у Новом Кнежевцу, односно у Обилићеву, освећено обновљено и уређено јеврејско гробље, са новопостављеном спомен плочом и оградом. Како пише на спомен плочи, ово гробље је обновљено да буде прилог доказима да су ту живели Јевреји, који су доприносили развоју Баната. Гробље је обновљено захваљујући спонзорима које су прикупила браћа Ковач (Карло – који је у међувремену преминуо,  и Теодор Ковач – који је рођен у Новом Кнежевцу). Скупу су поред проф.др Теодора Ковача, присуствовали представници Јеврејске заједнице у Србији, председница Општине Ирена Славковић и други званичници.

Освећење је започето наступом Хора јеврејске општине „Хашима“, на челу са Мирком Штарком.

Присутнима се обратила председница Славковић речима: „Данас се сећамо и одајемо поштовање свим Јеврејима који су живели у Новом Кнежевцу и доприносили његовом развоју и напретку. Сећамо се и свих жртава холокауста, који представља највећу страхоту у историји човечанства и ни данас не можемо разумети зашто је тако нешто било могуће. Сећамо се свих места на којима је извршен геноцид над јеврејским народом. Од новокнежевачких Јевреја, Други светски рат је преживело свега њих шесторо. Ово гробље, које ће данас бити освећено, је један од ретких трагова о боравку, животу и раду Јевреја у Банату.

Дужност је целог света сећати се жртава окрутности, нехуманости фашистичких концентрационих логора и патње којима су људи, укључујући и Јевреје, били подвргнути. Сећати се шест милиона људских судбина и њихових неиспричаних прича, сећати се сваке жртве појединачно. Наша је обавеза да делујемо тако да се историја не понови. Не смемо бити равнодушни, јер нас та равнодушност може данас довести до тога да заборавимо оно што је било јуче. Од виталне је важности и да млади разумеју шта значи холокауст и да их учимо да буду против мржње и нетолеранције.

Планом генералне регулације насеља Нови Кнежевац предвиђено је да ово гробље постане спомен парк. Надам се да ће то и постати. Уређењем гробља, постављањем нове ограде и спомен плоче учињен је први корак.“

Потом је рабин Србије Исак Асиел одржао молитву и дао благослов. Присутнима су се обратили и Роберт Сабадош, председник Савеза јеврејских општина Србије, као и Љиљана Попов, председница Јеврејске општине Зрењанин, територијално задужена за гробља у Банату (па и у Новом Кнежевцу).

На крају је говорио проф. др Теодор Ковач (лекар интерниста, дијабетолог, професор Универзитета, члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва, оснивач Клинике за ендокринологију Покрајинске болнице) , рођен 1923. године у Новом Кнежевцу. Све време Другог светског рата проф.др Ковач је провео у интернацији, затворима, логорима и на принудном раду. После бекства, крајем децембра 1944, вратио се у Југославију. У јеврејској заједници је активан од младости. Значајно је навести и податак да је 2019. године у Медицинском музеју у Пастеровом заводу откривена његова биста.

Како пише на спомен плочи освећеног гробља у Обилићеву, насељавање Јевреја у Нови Кнежевац почело је крајем 17. и током 18. века. И после победе Аустрије над Турцима у Банату је остало више јеврејских породица.

Писаних података о томе када је ово гробље отворено нема. Вероватно је подигнуто у другој половини 19. века. Судећи по његовој величини, у Новом Кнежевцу и ближој околини било је стотинак и више Јевреја. Данас се не зна ко су сахрањени и колико их је. До напада Немачке на Југославију у Другом светском рату, гробље је редовно одржавано, али тада је почело да пропада, да се руши и пљачка. По попису из 1941. године у Новом Кнежевцу је било око 65 Јевреја. Други светски рат је приживело њих шесторо.

Више фотографија на званичној Фејсбук страници Општине Нови Кнежевац или кликом ОВДЕ.