Фотогалерија испод текста садржи 35 фотографија
Фото: Златан Фехимовић
Данас је у Ђали, на Сабор светог архангела Гаврила, прослављена слава Српског православног храма. У преподневним сатима је служена литургија, а после вечерње службе обављено је резање славског колача (куме су биле сестре Бранка и Љиљана Уверић). Кумство је за следећу годину прихватила Слађана Марић. Потом је уследило откривање две спомен плоче на згради Месне заједнице „Ђала“- на једној плочи су 32 имена Ђалинаца, добровољаца из Првог светског рата, а на другој спомен плочи су 42 имена Ђалинаца, жртава Мађарске револуције из 1849. године.
Након извођења химне Србије „Боже правде“, свештенослужитељи Српске православне цркве су осветили спомен плоче.
-Данас смо овде да се сетимо заборављене историје и могао бих рећи, дела намерно скриване историје српског народа, наших мештана Ђалинаца, који су стварали историју српског народа, Србије, исто тако села Ђале, рекао је председник Општине др Радован Уверић.- Сама чињеница да се више од 150 година нисмо сећали наших жртава и хероја, ради неког заједништва, губили смо идентитет и постали људи без сећања на наше претке који су много труда и крви дали да би ми данас у Србији живели као слободан народ. Пре Србије, Срби су били све сем слободног народа. На жалост, после 1945. године поново смо доживели да нам се брани да будемо Срби, да идемо у наше цркве, да се сећамо наших предака и наших жртава. Наметали су нам лажне идеале комунизма и тај део наше историје морамо да прекинемо, то је део који је много тога уништио. Све смо то радили у име лажног братства и јединства, разних идеала, као да ми немамо чиме да се поносимо. Мислим да са тим морамо да прекинемо. Свим Ђалинцима честитам храмону славу, живела Србија.
За подизање два спомен обележја председник Уверић се посебно захавалио младом историчару, новинару Радовану Њежићу, иницијатору и покретачу Сави Кљајићу (пореклом из Ђале, данас мештанину Новог Кнежевца), МЗ „Ђала“, мештанима, црквеној парохији из Ђале. Председник је посебно поздравио госте из Сенте, Карлова и Мокрина.
Обративши се присутнима Сава Кљајић је говорио о појединцима који су обележили своје учешће у Првом светском рату. Исидор Кљајић је својом трубом позивао на победоносни јуриш, Паја Крајчуновић је из далеке Америке похрлио кући да се нађе свом народу у невољи, Стева Сујић је 1915. године, са Карпата, Дунавом отишао за Србију и прешао Албанију пешке, да би се опорављао на Крфу и директно учествовао у пробоју Солунског фронта, Миодраг Поповић је био одликован сребрном медаљом „Милош Обилић“, Милош Шоралов је био рањен, Јован Калопер је стекао чин поднаредника.
Цитирајући великог писца Борислава Пекића, о односу садашњости, прошлости и будућности, Радован Њежић је рекао: „Ми коначно можемо да кажемо данас, овде, у Ђали да нас та прошлост више неће јести зато што смо поставили ове плоче заслужним добровољцима из Првог светског рата и невиним жртвама Мађарске револуције из 1849. године.
Њежић је навео податак да се у бившој Аустро – угарској држави Ђала налазила у оквиру Турско – кањишког среза који се простирао од Мориша па доле, све до Падеја.
-Када је избио рат 1914. године, сви ти Срби који су били мобилисани, били су у две аустроугарске јединице. Већина тих бораца је била упућена на руски фронт. Маса њих се на руском фронту предала Русима и већина њих је 1916. ступили у Прву српску добровољачку дивизију, рекао је Радован Њежић наводећи податак да је са територије данашње новокнежевачке општине у Првом светском рату било 309 добровољаца.
Мали турско кањишки срез (који су чинили још општина Чока, Сириг, Деска и Сентиван) имао је око 500 добровољаца, а велика Кикинда – 200.
-Сматрам да ће круна свега бити подизање спомен плоче добровљцима из некадашње Турске Кањиже и Јозепова којих је било око 80 и верујем да ће Општина Нови Кнежвац на достојан начин обележити српске добровољце из Првог светског рата, закључио је Њежић наводећи да су спомен обележја већ подигнута у Подлокању, Банатском Аранђелову, Српском Крстуру и данас у Ђали.
Спомен плоче у Ђали су открили потомци добровољаца и жртава Мађарске револуције Спира Матић и Сава Кљајић.
Поводом откривања ових спомен плоча, под покровитљством локалне самоуправе шптампана је брошура коју је приредио Сава Кљајић.
