На предлог одборника Радована Јанчића (СНС) данашња седница Скупштине општине започета је минутом ћутања у знак сећања на 15 погинулих приликом пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду.

Већином гласова донета је Одлука о буџету општине за 2025. годину, коју је образложила Селма Бећовић, начелница за буџет и финансије, уз констатацију да су текући приходи планирани реално. Укупни приходи и примања буџета за наредну годину планирани су у износу од 963 милиона динара, а толики су и планирани расходи и издаци.

Учетвујући у расправи о Одлуци у буџету за 2025. годину, као најважнијем документу, одборник  Радован Јанчић је рекао да ће бити обезбеђене све потребе корисника буџета и да се креће ка развоју. А, председник општине др Радован Уверић је констатовао да се планираним буџетом задовољавају основне и шире потребе Општине Нови Кнежевац. Председник Уверић је додао и да је последњих година нагло скочила наплата пореза, што се повољно одражава на буџет.

Одборници су, између осталог, дали сагласност и на Програм пословања ЈКП „7. Октобар“ за 2025. годину.

Донета је Одлука о одређивању славе општине, која ће се празновати 6. маја, на Ђурђевдан. Начелница Општинске управе Марија Матејин је образложила да Ђурђевдан у Новом Кнежевцу славе и римокатолици и православци, тако да за обе конфесије има једнаку важност. Ђурђевдан је 2015. године уврштен у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Срба.

Матејина је, такође, навела да је Марко Ђурковић де Сервијски, који је у Бечу 1781. године купио спахилук Турску Кањижу (данашњи Нови Кнежевац)  као крсну породичну славу прослављао Ђурђевдан. Марко Ђурковић де Севијски је био оснивач прве, у то време највеће српске стипендијске задужбине за српску децу. Његов син јединац Ђорђе Ђурковић де Севијски је стипендијску задужбину успео да удвостручи, а са том стипендијом су се ишколовале многе генерације, између осталих и Лукијан Мушицки.

Породица де Сервијски је прослављала Ђурђевдан, тако да се тај празник у Новом Кнежевцу обележавао  доласком народа из различитих крајева Хабзбуршке монархије у башту дворца Сервијски (зграда некадашњег Суда и катастра), где се налазио бунар за који се веровало да је лековит. Ђорђе Сервијски је за ходочаснике организовао гозбу и дружење. Тај обичај се практиковао до почетка Првог светског рата.

Римокатоличка црква у Новом Кнежевцу је, такође, посвећена светом Ђорђу, а у њеном олтарском простору, на главном олтару се налази слика „Свети Ђорђе“, дело чувеног мађарског сликара Берталана Секеља.

Имајући у виду да Ђурђевдан има континуитет у прошлости Новог Кнежевца, као и саме општине, без обзира на верску и националну припадност, свакако заслужује да његова прослава буде обновљена, прилагођена навикама и потребама времена у коме живимо.