Фотогалерија садржи 26 фотографија (Фото Златан Фехимовић)
Фотогалерију можете погледати испод текста
Поводом 50 година од пресељења Народне библиотеке „Бранислав Нушић“ у садашње просторије (бивши дворац грофа Малдегема), 10. децембра је у Библиотеци отворена изложба и уприличена свечаност симболичног назива „Драги читаоче“.
Поздрављајући читаоце и званице директорка Нардоне библиотеке „Бранислав Нушић“ Габријела Ромхањи је нагласила да је реч о здању које је, као споменик културе, под заштитом државе. Изложбу су представили библиотекар Радован Хорватов на српском језику и Габријела Ромхањи на мађарском.
У пригодном програму поводом отварња изложбе учествовали су ученици Основне музичке школе.
-Циљ и сврха постојања библиотеке је да се обраћамо читаоцу и његовим потребама, не само за књигом као разбибригом, него за књигом као знањем, образложио је обраћање читаоцима Хорватов.- Изложена је прва књига која је уведена у инвентар 1951. године, када је Јулијана Ракин почела да ради као први школовани библиотекар у Општини Нови Кнежевац. -Ту је и најстарија књига коју поседујемо у фонду – „Дон Кихот“ на немачком језику из 1837. године. Прегледом експоната кроз витрине забележен је моменат пресељења у ову зграду.
Пре тога Библиотека је била смештена у просторијама данашње Земљорадничке задруге „Нови Кнежевац“, па у садашњим просторјама УНУ „Феникс“, да би 8.октобра 1969. године била пресељена у ово здање – поводом тадашњег Дана општине, који је и датум рођења Бранислава Нушића.
Заједница матичних библиотека Србије даровала је награду Милорад Панић Суреп Матичној библиотеци „Бранислав Нушић“ 1972. године. А, сачувана је и позивница коју је другарици Јулијани Ракин упућена за отварање Народне библиотеке Србије у Београду.
Изложене су и књиге из колекције грофа Малдегема (има их двадесетак). Па дела најстаријих издавача из 19. века, примери екс либриса (укључујући најстарији екс либрис код Срба, који је припадао Марку Сервицком – оригинал се налази у Патријарширској библиотеци у Београду – код нас је копија). Приказан је део легата академика Василија Крестића (Народна библиотека „Бранислав Нушић“ има преко 5.000 књига у Крестићевом легату – међу којима су Михољско јеванђеље, као и и Мајеров лексикон – један од седам примерака који постоје у Србији). У витринама су још књиге најпознатијих српских издавачи из времена Обреновића, као и дела Српске књижевне задруге с почетка 20. века. На крају, изложена су издања Народне библиотеке „Бранислав Нушић“ и књиге за децу, као и приказ рада са предшколцима и основцима.
Радован Хорватов је појаснио да је код нас прва библиотека постојала у 19. веку – то је период када се стварају прве јавне библиотеке. Док је Читаоница у Обилићеву основана 1901. године. А, наша библиотека је настала 1951. године, првобитно као Народна књижница.
Бивша директорка (у пензији) Душанка Томић каже да не треба да се заборави шта је све урађено током протеклих година. Будимо поносни на чињеницу да је сачувана зграда, која је под заштитом државе, и једина је у нашој Општини, као таква, реновирана и очувана. С обзиром на проширену делатност Народне библиотеке „Бранислав Нушић“ Томићева истиче организацију Фестивала камерне музике „Тисин цвет“, долазак изузетних уметника, организовање значајних изложби,…
-Поносни смо на легат академика Василија Крестића и на нашег Горана Новакова и његове књиге, додаје Томићева.
Такође бивши директор, Милан Мирков наглашава да је намена библиотечког здања проширена и да оно сада служи и као галерија и као концертна дворана.
Народна библиотека „Бранислав Нушић“ има преко 60.000 активних књига и око 500 читалаца. Књижни фонд се обогаћује сваке године захваљујући буџету Општине и Министарству културе. А, библиотекарка Каћа Оковацки изражава задовољство чињеницом да Библиотека обезбеђује и књиге на предлог читалаца.
Свечаном отварању изложбе су, између осталих, присуствовали: Анико Јерас, председница Извршног одбора Националног савета мађарске националне мањине, Роберт Отот, заменик покрајинског секретара за пољопривреду, Чила Орос Урбан, заменик председника Општине, Нандор Ујхељи, председник Скупштине општине, Александра Ранковић и Роберт Јакша, чланови Општинског већа и Марија Матејин, начелница Општинске управе.
