Синоћ је у Ловачком дому у Ђали прослављена стогодишњица ђалинског фудбала. Окупили су се бројни бивши и садашњи фудбалери, на челу са актуелним председником сеоског ФК „Граничар“ Јожефом Шајгоом, а скупу је присуствовао и председник општине др Радован Уверић. Под покровитељством локалне самоуправе, новинар у пензији Аександар Цвејић Шњода приредио је књигу „Век ђалинског фудбала – 1922/2022“ која, како каже, „представља омаж свим фудбалерима који су током постојања клуба барем једном носили дрес најдраже екипе и који су макар само једаред шутнули лопту на сеоском игралишту, утринама или прашњавим сокацима Ђале“.Александра Цвејић је пореклом из Ђале, три деценије је радио као спортски новинар Танјуга, а највише се бавио фудбалом.
Гости прославе јубилеја били су и ветерани Котор вароши, са Слободаном Петровићем, председником Удружења за промоцију и значај спортске рекерације Котор вароши из Републике Српске(БиХ).
На прослави је за најбољег играча у протеклих 100 година проглашен Милош Закић, који је остварио озбиљну фудбалску каријеру у трајању од 33 године, од 1967. до 2000. године. Као играч, или тренер наступао је за три клуба Војвођанске лиге и пет из нижих рангова такмичења.
Иницијативу да се, кроз књигу, од заборава „одбрани“ ђалински фудбал покренуо је ветеран ФК „Граничар“ Живојин Попов (Жика Татика), који је у њему провео трећину досадашњег постојања – као играч, капитен, тренер и председник.
–То је књига која је илустрована и има око 200 страна, каже Цвејић. -Ту сам сажимао оно што сам чуо од људи, од комшије Станка Милошева, који је припадао првој генерацији ђалинских фудбалера, који ми је дао интервју пре 30 година . Међу њима су била и два моја стрица, који су били пионирски носиоци ђалинског фудбала, тако да сам имао и тај лични мотив. Користио сам сведочење Станка Милошева, када сам га интервјуисао он је имао 86 година. Он је почео да се бави фудбалом још за време Аустроугарске. Они тада нису били формирани као фудбалски клуб него су, на бази окрајчина, аматерски играли. Десило се да сам забележио неке приче старих људи. Мој стриц, који је један од најбољих фудбалера –Жарко Цвејић је био предратни играч, у првој генерацији, ми је сведочио као старији човек, а умро је као емигрант у Америци. Мој други стриц је био Јовица Цвејић, човек који је радио на правилнику и захваљујући њему (био је предратни правник, адвокат) они су успели да региструју ФК „Граничар“, али 1934. године . Они су фудбал играли и 12 година раније и много раније, тако да сам ја имао и те личне мотиве да уоквирим причу, а посебно ме је мотивисало то што сам пре 2007. године написао једну књигу о ђалинској одбојци, па сада о фудбалу. Имамо намеру, академик Василије Крестић и ја то већ радимо, да уобличимо спортску триологију Ђале о соколском покрету у селу. (који је почео 1922 године, отприлике када и фудбал).
Једна група сегединских ђака, Станко Милошев каже да су они били ученици грађанске школе у Сегедину, је лета 1918. године донели прву лопту у село, а Ђалинци нису тада ни знали да постоји тако нешто.
–Играли су овде, у близини цркве, после годину дана су се поново сусрели, играли су кроз сокаке (један сокак против другог сокака, један део Ђале против другог дела). Тада су били далеко од тога да се могу назвати клубом. Они су ту своју самоиницијативну дружину назвали“ Косово“,инспирисани косовским митом и сеобом Арсенија Чарнојевића. Међутм формирани су званично када је почела да се гради караула, од 1922. до 1924. године. Ту је био један предратни официр Краљевске војске, који је рекао када смо на граница да будемо „Граничар“. Од 1924. се клуб тако зове. Фудбал се до изградње садашњег терена, играо на девет пређашњих, описује Цвејић.
Према мишљењу Александра Цвејића Шњоде у веку овдашњег фудбала најзначајније је гостовање репрезентације Југословенске народне армије 1989. године, поводом Дана граничара, који је празнован 15. августа. Тада је Ђала угостила реперезентацију коју је довео чувени Миљан Миљанић, са Илијом Петковићем. На ђалинском терену је истрчало 14 репрезентативаца разних југословенских селекција, такав фудбалски догађај се никада неће поновити. Уз гостовање ФК „Војводина“ 1960.године – то су два најзначајнија спортска догађаја, што се тиче фудбала у Ђали.
–Оно што је било заједничко за све генерације то је да су имали огромну љубав према том спорту, није омладина ни имала велики избор, међутим тај фудбал је имао магнетскуснагу и ко је био способан ирао је фудбал, још пре одбојке и пре соколског покрета који је основао отац академика Василија Крестић – Ђура Крестић, закључује аутор.
