Поводом 170. годишњице смрти Ђорђа Ђурковића Сервијског јуче је у Новом Кнежевцу освећена спомен плоча, постављена на згради позоришта, у знак сећања на овог великог српског добротвора. Манифестацију је организовало и приредило Културно – историјско друштво Срба северног Баната, које носи његово име. Спомен плоча је постављена захваљујући помоћи локалне самоуправе.
Породица Сервијски спада у ред оних племићких породица које су оставиле неизбрисив траг у историји српског народа, као и у историји Новог Кнежевца. О њиховом пореклу, делатности и величини говорио је професор др Миодраг Јанковић из Земуна.
Ђорђе Севијски је рођен у другој половини 19. века, умро је у Бечу 1854, године, а сахрањен је у Турској Кањижи. Његов отац Марко основао је Фондацију „Стипендија Сервијских“ за финансирање школовања младих и надарених православаца, који је Ђорђе наставио да развија и унапређује.Стипендија је помогла да се ишколују многобројни млади нараштаји, не само Срба, већ и Грка,Румуна, Цинцара и осталих православних народа који су некада живели у Хабсбуршкој монархији, односно касније Аустроугарској. Отац и син Сервијски су у Новом Кнежевцу подједнако помагали и православну и римокатоличку цркву.
–Ђорђе Севијски је подржао српски народни покрет 1848-1849. године. У његовом дворцу, у парку у Новом Кнежевцу био је смештен штаб Војске Српске Војводине са генералом Кузманом Тодоровићем на челу, рекао је професор Јанковић.
У прикладном културно – уметничком програму стихове песме „Ода Марку Сервијском“ (коју је написао владика Лукијан Мушицки) говорио је професор историје Радован Хорватов из Новог Кнежевца, који је члан Културно – историјског друштва Срба северног Баната „Ђорђе Сервијски“.
Присутнима се обратио и Иван Стартимировић из Београда, праунук славног генерала Српске Војводине Ђорђа Стратимировића. Везе породица Сервијски и Стратимировић су дубоке и кумовске – Ђорђе Сервијски је био кум Ђорђу Стратимировић.
О идеји да се подигне спомен плоча у знак сећања на грофа Ђорђа Ђурковића Севијског говорио је Радован Њежић, управник Културно – историјског друптва Срба северног Баната „Ђорђе Сервијски“.
Њежић је додао да се у новокнежевачком у праку, који је под заштитом државе, налази велики крст са текстом исписаним старом ћирилицом: „У славу Божју, подигао овај крст Ђорђе Сервијски, господар Турске Кањиже, 1853.године“. Њежић најављује да ће, у сарадњи са локалном самоуправом, овај крст бити рестауриран.
Дворац породице Сервијски налази се у парку у Новом Кнежевцу, а саградио га је Марко Сервијски, образован и угледан грађанин новосадског Магистрата, који је 1782. године купио Турксу Кањижу (данашњи Нови Кнежевац). Овај дворац представља културно добро од великог значаја. Марко Ђурковић је куповином поседа добио племићку титулу „де Сервијски“ и предикат „од Турске Кањиже“, тако да је уживао сва феудална права и постао господар од Турске Кањиже.