Кантаутор Арсен Дедић (77) преминуо је јуче након дуге и тешке болести у болници у Загребу. Њему се у последњих неколико дана здравље нагло погоршало.Дедић је преминуо због отказивања рада органа као последице сепсе и гангрене црева.Њему се у последњих неколико дана здравље нагло погоршало. Он је пре двадесетак дана због сепсе примљен на интензивну негу Интерне клинике КБЦ-а Загреб након што му је у Крапинским топлицама уграђен кук.Певач је већ неколико дана био прикључен на апарате, а однедавно је био и на хемодијализи јер су му отказивали бубрези и јетра.Све је почело изненада прошле недеље, кад му је организам ослабио због прекида крвотока у абдомену.Иза себе је оставио супругу Габи Новак, ћерку Сандру и сина Матију.Арсеније Арсен Дедић рођен је у Шибенику 28. јула 1938. године.Био је певач, песник, композитор, аранжер, текстописац, кантаутор и музичар.Арсен Дедић је аутентичан зачетник ауторске песме и литерарне шансоне. Својим радом је извршио посредан, али значајан утицај на рок сцену у Југославији.Објавио је 25 студијских албума, неколико збирки песама, писао је музику за позориште, филм и ТВ драме.
Његове најпознатије песме су: „Твоје нежне године“, „Од како те не волим“, „Амиго“, „Дјевојка за један дан“, „Окус соли“, „Кућа поред мора“, „Кућа поред ријеке“, „Не дај се, Инес“,…
Крајем педесетих, Дедић почиње са својим првим композиторским радовима везаним за класичну музику, али истовремено пише и текстове за забавну музику под псеудонимом Игор Кримов.
Као комплетан аутор први пут се представља 1963. године када на Сплитском фестивалу изводи песму „Онај дан“. Затим први пут објављује своју песму „Невољен“, а на том синглу се налази и „Окус соли“. Од 1959. до 1964. године ради као музички сарадник на ТВ Загреб, а затим прелази у слободне уметнике.
Током шездесетих година каријеру везује за фестивале на којима својим евергрин композицијама осваја бројне награде. Први солистички концерт одржао је у децембру 1965. године у београдском Дому синдиката.
Дедић током седамдесетих снима кључне ауторске плоче, али се огледа и на другим пољима. Ради плоче за децу, примењену музику, компонује на текстове песника, а његове песме изводе Драго Млинарец, Бијело Дугме, Јосипа Лисац, Сребрна крила, Здравко Чолић и многи други. Такође, редовно компонује за супругу Габи Новак која често гостује на његовим плочама и наступима.Сарадњу са новим генерацијама продубљује током осамдесетих радећи препеве са словеначког, песама Андреја Шифера, Зорана Предина и других.
Са Предином снима заједничку плочу „Свједоци приче“ на којој се ауторски допуњују, нудећи другачије читање својих ранијих песама. У песми „Домовина“ придружио им се Бора Ђорђевић, са којим су 1989. године заједно наступали у више наврата.
Писао је текстове и за далматинске клапе, а један од најпознатијих је „Вратиа се Шиме“.За филмску музику два је пута награђен Златном ареном.У почетку своје каријере појављује се и као глумац у филмовима, али су то биле мање улоге, попут улоге певача у филму „Вишња на Ташмајдану“.Велики део његовог опуса чини и музика за телевизију и позориште.
-МАТИЈА БЕЋКОВИЋ О СВОМ ПРИЈАТЕЉУ Арсен Дедић је био наш Џон Ленон
Српски песник Матија Бећковић ових дана, као и пола Србије и Хрватске, жали што је овај свет напустио музичар Арсен Дедић, са којим је био велики пријатељ. Вест да је доајен емотивних нота изгубио последњу животну битку након што су му откразали бубрези, плућа, а онда и срце, посебан ожиљак направила је на Бећковићевој души.
Арсенове песме остаће да живе заувек, као и сећања пријатеља на тренутке које су провели са њим.
– Упознао сам га пре више од пола века, када је служио војни рок у Београду. У српској престоници имао је и свој први концерт, у Дому синдиката, зато је био велики љубимац Београда. Рођен је у Шибенику, живео је у Загребу, али је популарност стекао у Београду. Био је синоним за модерног песника који је песме певао и компоновао, а не само писао. Оно што је Владимир Висоцки био за Русију, то је Арсен био за нас. Био је наш Боб Дилан и Џон Ленон. Све то и много више би постао да је живео у средини која му је дорасла. Његове песме личиле су на њега, тако посебног и јединственог – са сетом у гласу о покојном пријатељу прича Бећковић и сећа се њиховог последњег сусрета.
Арсен тражио да га сахрани само породица
Шибеник, родни град музичара који је отишао на вечни починак, организоваће комеморацију у позоришту, где ће се његови пријатељи опросити од њега. Арсенова сахрана биће у Загребу, где је музичар живео дуги низ година. Последња Дедићева жеља била је да га у вечну кућу испрате само најближи чланови породице и далеко од очију јавности. Његова супруга Габи испуниће му последњи захтев, па ће се са уским кругом најближих рођака заувек опростити од вољеног супруга.
– Последњи пут сам га видео на његовом концерту у Центру „Сава“, који је одржао након операције јетре. Мислио сам сваки пут када оде иза сцене да се неће вратити. Док прексиноћ није замакао иза оне највеће завесе – завршава Матија причу о још једном пријатељу којег је испратио на вечни починак.
Иако није добио битку за здравље, Арсен је добио рат. Онај у којем великани никада не гину. Његове песме слушаће генерације које још нису рођене. Ипак, његова супруга Габи Новак и син Матија утеху још не налазе. Иако се Арсеново стање погоршавало из дана у дан након операције кука, нису очекивали да ће их тако брзо напустити. Чак и када су му пре неколико дана отказали бубрези и плућа, њих није напуштала нада да ће му апарати помоћи да преброди кризу. Ипак, Габи је одбила да потпише захтев лекара за још један хируршки захват, јер је знала да његов ослабљен организам неће преживети операцију. Последње дане живота провео је на одељењу интензивне неге у загребачком клиничком центру у нади да ће још који пут видети унуке.
– Цео дан као неки старац гледам слике својих унука. Оно што ме фактички одржава, осим моје вечите Габи, то су моје две унуке, моја Лу и моја Ема – рекао је неколико дана пред операцију кука у једном од последњих интервјуа.
Арсен Дедић: Радио сам много и због тога сам уништио своје здравље
У једном од последњих интервјуа, Арсен је искрено причао о љубави према Габи Новак, хуманитарним концертима, али и о здрављу, које је нарушио честим наступима. – Моје уобичајено време устајања је пола шест ујутру или раније, пијем чај, лекове, запалим цигарету и већ око осам почнем да радим. Тако до ручка, па мало одспавам и увече опет радим. Купио сам у животу шест клавира, јер у детињству га нисам имао, па сам зато свирао флауту. Родитељи су продали свињу да би ми то купили – присећао се певач тешког детињства, али и љубави која му се десила са Габи. – То је познанство почело чудно. Њено опредељење било је џез, а моје ауторска песма. Имала је нешто посебно, нешто што у то време нико није носио. Кад сам имао 23 године, написао сам јој песму „Нетко бди нада мном“ и тако је остало до данас. Она бди. Било је међу нама сличности, чак и у интонацији гласа, која је помало затамњена, која није дрекачка, која носи неку меру дискреције, али опет и уверљивости. Сигурно је било и тог споја музичког, али најбитније је што ми се допадала физички – признао је Дедић, који је, чак и када му здравље није дозвољавало, присуствовао хуманитарним концертима. – У овом стању, кад једва дођем до сцене, увек ћу доћи на хуманитарни концерт кад треба помоћи деци. То треба учинити, за децу треба учинити све – рекао је недавно Арсен.
Здравко Чолић: После њега настала је празнина – Никша Братош ми је први јавио ту вест, а онда и још неколико пријатеља и колега из Хрватске. Још не могу да верујем да Арсен више није са нама. Он је човек од којег сам много научио и његовим одласком остала је велика празнина на музичкој сцени. Већ дуже време пратим његово здравствено стање знам да је последње дане био на апаратима. Иако је било тако, вест о његовој смрти ме је много погодила. Недавно сам се на Брионима дружио са Радетом Шербеџијом и присетили смо се свих лепих наступа и незаборавних тренутака с Арсеном. Сада нам преостаје да се од Дедића опростимо на начин како то заслужује једно од највећих музичких имена који је регион икада имао.
Момчило Бајагић Бајага: Звао сам га Маестро – Погодила ме је Арсенова смрт. Знам да је пре десетак година добио једну велику битку са смрћу, али овај пут није имао среће. Некако сам се надао, с обзиром на то какав је био Арсен, да ће тако бити и овај пут. Нажалост, то се није десило. Арсен је био велики уметник. Страшно сам ценио његов рад. Направио је много добрих песама, и што се тиче текстова и што се тиче музике, а људи, нажалост, мало знају за његову примењену музику, као за серију „У регистратури“. Арсену је најбоље одговарао надимак Маестро. Увек сам га тако ословљавао.
Бора Ђорђевић: Били смо добри пријатељи – Очајан сам, били смо добри пријатељи. Памтићу га по његовим песмама, које ће га сигурно наџивети, јер је он родоначелник онога што се код нас зове кантауторски рад. Видели смо се последњи пут на концету у Центру „Сава“, после смо сели да наздравимо. Арсен је тада пио бело вино, а ја сам га питао: „Па чекај, Арсене, јетру си оперисао, како пијеш?”, а он ми је рекао: „Па сада имам нову јетру, могу и ову мало да упропастим“.
Северина: Била је част познавати га – Била ми је част познавати га… Арсен је био неизмерно духовит, те ме једном приликом назвао, у мени тешком моменту, и насмејао ме… Недуго након тога, написао ми је песму „Сама на сцени“.
Ђорђе Балашевић: Био је легенда светског калибра – Велика је сада туга… Отишла је истинска легенда, не само овог нашег подручја, него легенда светског калибра. Арсене, хвала за уметност.
Неда Украден: Памтићемо га много година – Био је велики човек и његова смрт је велика трагедија. Видели смо се пре неколико месеци на концерту у „Лисинском“, тада се на свој специфичан начин шалио са свим колегама. То је био велики човек, кога ћемо сви памтити много година.
Лепа Брена: Испевао је своје ноте – Слава великом човеку и великом уметнику! Отишао је тихо, испевавши своје ноте.
Тони Цетински: Привилегија је била дружити се са њим – Памтићу га као ходајућу институцију и енциклопедију. Мислим да је имао толико поучних речи и реченица да му ни „Гугл“ није био раван. Циник са посебним смислом за хумор. Привилегија је било свако дружење са господином Арсеном, као и што је привилегија била од њега учити и упијати сваку изговорену реченицу. Искрено саучешће породици и пријатељима господина Арсена.
Владо Георгиев: Био је велики цар – Почивај у миру, Арсене Дедићу. Велики цар који је обележио једно време и написао много предивних песама.
