Новокнежевачкој публици је, почетком прошле недеље, у сали Народне библиотеке „Бранислав Нушић“, представљена нова збирка приповедака „Илузионисти“, аутора Милета Клепића, дипломираног правника у пензији, који живи у Новом Кнежевцу и Подлокању. Клепићево дело су, поред аутора, представили уредник и директор Банатског културног центра Радован Влаховић и књижевници Угљеша Шајтинац и Милош Латиновић. Након прве збирке приповедака „Небраска и друге приче“, Клепић је објавио и другу.
-У суштини је то Банат, али не банално, каже аутор.-То је универзални проблем, односно то су проблеми који су универзални, али карактеристични за Банат – рецимо смрт од кључа за сламу (не може то бити смрт у Њујорку, него само тамо где има сламе). Али, то је оригинална смрт. Важно је да се тај проблем изнесе изнад просечног, да се ваздигне, да свако има своју слику у нашем свету. То јесте Банат! Али, ја сам се трудио да теме буду универзалне и на неки начин да у „нашим“ причама и други препознају себе.
У причи „Ћутање чувара грибља“, приповедајући о стрељањима током Другог светског рата, Клепић каже да се и на Мокринском гробљу, као и на оном у Подлокању, или на париском гробљу Иври, ништа није смело говорити о постојању лешева стрељаних. „Сада се не препознаје то место. Ништа не указује на њега и нема обележја. О том месту влада атмосфера ћутања“.
Збирка „Илузионисти“ обухвата 17 приповедака, које наводе читаоце да их и промисле и проживе, онако како их мајсторски дочарава Миле Клепић.
-„Илузионисти“ је књига прича, која географски и литерарно чини да се употпуни слика о банатском човеку у последњих, може се рећи, стотинак година, речи су Радована Влаховића. – Аутор нас проводи селима северног Баната, труцкавим друмом где је све пуно прашине, блата, сунца, узораних њива, ушорених кућа, људи са различитим наравима, који кроз различита времена, у различитим ситуацијама, испуњавају нарацију и своје литерарне и књижевне судбине.
Влаховић позива на увођење завичајне литературе у обавезну ђачку лектиру. Јер, таква књижевност нас враћа у детињство и оспособљава нас да се супротставимо глобалном селу и макросвету.
-Спојени иловачом и ињем, разапети од неолита до меморијских картица, јунаци ових прича одбијају да буду сведени или чак до краја описани. У простору северног Баната космичка константа одређује саму себе и ништа друго. Писац је то осетио на својој кожи изнутра, поручује Угљеша Шајтинац.
-Клепић је и новом књигом „Илузионисти“, показао да је олд фирм писац, чврсто одан одабраном, свом стилу казивања, какав је данас редак у српском књижевном корпусу, навео је Милош Латиновић.- Клепићеве приче одишу животним ритмовима, духом свакодневице и дискретном драматичношћу, његови јунаци су људи из комшилука који су живели, или данас троше дневне истине и гутају исконске тајне.
Корице књиге „Илузионисти“ чине целину са приповеткама и обухватају вишедеценијски опус. На насловној страници објављена је фотографија позоришне трупе, у којој је и Милетов отац – Никола, забележена у заробљеништву у Бону (Сталаг 6 Х) у Другом светском рату. Немци су, наиме, хтели да покажу како се у концентрационом логору добро живи, тако да су организовали позоришну представу, уз учешће српских и француских заробљеника. Представа је одиграна под именом „Петар Кочић“, како се звало и позориште у Подлокању. Док је на полеђини корица објављена фотографија скулптуре „Словни организам“, посвећене паприци, која је постављена у новокнежевачком парку, а дело је академског вајара Саве Халугина, пореклом из Новог Кнежевца.
