У сали позоришта у петак, 19. маја 2017. г. са почетком у 19:оо часова, пројекција српско-мађарског историјског филма „Сневани снегови“.
Цена улазнице: 100,оо динара
SNEVANI SNEGOVI
Sinopsis
PONOVNO RAĐANJE RAVNICE
Godine 1680. u doba snevanih snegova (arhaično ime decembra) par odrpanaca batrga po belom snegu. Nakon najezde Turaka, u pustoši ispražnjene Bačke, nema nigde nikoga na više dana hoda. U ovoj situaciji, koji liči na “kraj vremena” vidimo dramu ljudskog roda, koji nema “svoda” iznad glave i ne zna da započne nov život. Beketovska situacija.
Na početku filma predstavljeni su karakteristični “obredi” grupa ljudi u belom beskraju. Na kraju se pojavljuju među ruševnim zidovima monumentalne opustele crkve, koja nema svoda. Dijak, Hromi i Jednooki, koji su se oslobodili turskog ropstva, u potrazi su za davno izgubljenom domajom. Predstoji im borba za novu životnu šansu. Vezani su istom sudbinom gubitnika: sakati vojnik kao zatočenik junačkih gestova, dijak – zatočenik sholastičkih znanja i njihov sluga – zatočenik svoje strasti prema zemlji. I svi pomalo deformisani od neslobode ropstva. Kraj blage vatrice svi oni, namah opušteni, ispoljavaju svoje sanove, koji idu na štetu zajednice. Vrcaju nagoveštaji napetosti i potisnuto nasilništvo i tim svojim otpadništvom razara sve oko sebe.
Pojavljuje se baštinik starih znanja, Starina, i njegova kći. Starina pokušava da ih uči, ali bez uspeha, pa deobom semenki za setvu pokušava da spase zajednicu od rasipanja, ali postiže suprotno – razdvaja ljude koji imaju egoističnu predstavu o svetu.
Nakratko pored vatre boravi Pevač/Pastir. Ogorčen u ljude i razočaran u život, davno je batalio svoj poziv. Sugestivni ritmovi njegovog drvenog cimbala ipak svakome pomeraju nešto u duši.
U međuvremenu tri Dijakove vizije prekidaju tok ove “povesti duša”.
Prva je pojava kralja Matije, sina Sibinjani Janka, koji svoje uspešno zemno carevanje smatra porazom, budući ubeđen da je samo gradnja duhovnog svoda dostojna sledbeništva.
Drugi je kralj Ladislav, koji sebe smatra izdajnikom naroda, pošto je za vreme svog carevanja prednost davao čistoti duše, zanemarujući zemne interese.
Kao treći pojavljuje se kralj Atila, bič božji, koji govori starim, predačkim znanjem i nudi nedorečenost nepregledne prošlosti.
Sva trojica se pozivaju na Čudotvornu sekiru. Na kraju filma se ispostavlja da je ona u posedu Starine. Ali njena čudotvornost se ne otkriva, ostajući nosilac principa nade i neiskorišćenih mogućnosti.
U pojedinim trenucima krajnje napetosti i bezizlaza ruševna bogomolja uliva nadu u spas. Strog i prema sebi, Hromi prvi sazreva za jednu novu ulogu: da bude otac svog napuštenog deteta. Fanatično mu kreće u susret. Iscrpljeni jalovim baktanjem sa sobom kao i bezobzirnošću spram svojih sapatnika, junaci, sa izuzetkom stamenog Dijaka, kreću put svojih umišljenih ciljeva. Vođen pohlepom, Jednooki ubija Starinu. Siluje mu kćer, i u potrazi za ostatkom semenki vraća se u ruševnu crkvu te u napadu bezumnog gneva ubija i Dijaka, utonulog u misli. U Dijakovoj poslednjoj viziji pojavljuje se njegov poočim, nekadašnji arački pop, koji potvrđujući uverenja Starine, odvodi Dijakovu dušu do konačnog spokoja. Ostavljena sebi, smrtno prestrašena kći sahranjuje pokojnike.
U završnici filma, po užarenoj ledini tetura se Jednooki, kao korov zakotrljan vetrom. Predstoji mu dramatičan susret sa kćeri Starine i sinom Hromoga, što će za sve njih predstavljati iskušenje. Njihov preobražaj pod vođstvom mladog sina Hromoga, je pak zaloga budućnosti. Pod večnim, beskrajnim svodom ravnice.
